|
Човјек настоји надмашити своје физичке способности, савладавати наизглед непремостиве препреке са којима се суочава и досегнути интелектуалне идеале које сам себи поставља. То је основа напретка појединца, групе и друштва у цјелини. Зато је човјек морао потражити прикладне начине материјализације својих замисли (односно, информација) и њихове размјене у новом материјализованом облику. Информације, подаци и знање су постали основно стратешко добро, поред већ постојећих: енергије, природних богатстава и инфраструктуре. Настаје нова економија базирана на знању и информацији, нова индустрија и ново друштво. Земље које схватају предности (попут Америке, Канаде, Сингапура, Норвешке) успијевају успоставити државни монопол у производњи информационих добара и придружених алата.
Пут у информационо друштво води преко «дигиталне револуције». Ова револуција била је велики преокрет, много бржи и обухватнији, него индустријска револуција. Од првих рачунара (1946) до данас дошло је до бројних разноврсних промјена. Допринос томе је развој и раст индустрије информационих технологија. Спајањем микроелектронике, комуникационе и рачунарске технологије настаје нова тзв. информациона технологија. Настала је педесетих година, појавом првих комерцијалних рачунара. За повезаност микроелектронике, рачунарске технологије и комуникација употребљавају се у задњих неколико година два назива. Један од назива је информациона технологија, која се обиљежава кратицом 1Т (1п/огтаИоп Тесћпо1оду). У европском окружењу у називу се посебно истиче њезина комуникациона компонента, те се употребљава назив информационо - комуникациона технологија, која се обиљежава кратицом 1СТ (1п/огтаИоп апЉ СоттитсаИот Тескпо1оду). Своје је атрибуте та технологија добила због тога што омогућава прихватање, чување, пренос и једноставну употребу свих врста информација.
Иформационо - комуникационе технологије (у даљем тексту: 1СТ) својим могућностима прикупљања, похрањивања, преношења и обраде свих врста података и информација толико су унаприједиле све привредне гране и све јавне послове да се данашње друштво у развијеним земљама свијета може назвати "информационо друштво".
Нове технологије чине подлогу за квалитетну и ефикасну употребу знања. Знање је постало основна покретачка снага у људском друштву и главни услов успјешности. Свјетска искуства су показала да је знање доиста ресурс будућности. Интелигентно кориштење информација и знање постају кључни фактори новог привређивања па се често умјесто "информационог друштва" користи и назив "друштво знања". Употреба нових технологија на нивоу развијеног свијета основни је предуслов за прикључење том свијету, па се због тога морају уложити велики напори превасходно на систему образовања, дообразовања и примјени нових технологија да би се брзо могли приближити друштву знања.
Посљедње деценије XX и почетак XXI вијека означени су великом експанзијом нових технологија, а посебно 1СТ. Тешко је у историји човјечанства идентификовати сличан проналазак који има такав утицај у толиком броју људских дјелатности као што су 1СТ. Њихов значај огледа се управо у ширини њихове примјене. Темпо развоја је неочекивано брз и готово спектакуларан, а Интернет је проширио њигов утицај. Како је објавила америчка Национална академија за инжењеринг проналасци електричне енергије, аутомобила и авиона, те широка опскрба питком водом и електроника пет су највећих технолошких достигнућа 20. вијека. Цјеловит попис укључује 20 проналазака,
|
међу којима се на шестом мјесту налази радио, на седмом телевизија, на осмом су мјесту рачунари, а на деветом телефон. Истраживање свемира налази се на 12. мјесту, Интернет на 13., а кућански апарати на 15. мјесту.
Деведесетих година најутицајнији тренд је била појава Интернета. То је био најбрже прихваћени медиј свих времена. За такав продор телефону је требало 70 година, радију 40, а телевизији 15 година.
Трансформација јавне управе у правцу интензивне и широке примјене 1СТ (ка електронској управи - е-Управи) је један од кључних сегмената свеукупног процеса изградње информационог друштва.
Управа прати човјека од рођења до смрти. Од њеног квалитета у многоме зависи квалитет његова живљења. Она штити права грађана, пружа им свакодневне услуге, служи грађанима и привреди. Њене функције крећу се строго у оквирима заданим законом.
Е-Управа функционише на принципу „3б" (било када, било шта и било гдје), односно, корисници услуга управе могу у било које вријеме, за било коју потребу и из било ког мјеста да се обрате управи. Таква управа је потпуно и стално оперативна и претпоставља интеграцију свих информационих система и подсистема. У документима земаља кој е прелазе на е-Управу као основни разлог њеног у вођења наводи се тежња да се: осигура нова основа за економску конкурентност; омогући редефинисање улоге и брже изврши трансформација владе и управе и њихово претварање у сервис грађана; смањивање цијене јавних услуга; да подстицај развоју економије засноване на знању; интеграцији; олакшава кориштење јавних услуга; дефинише квалитетнија политика, те побољша и убрза процес доношења одлука; као и да се осигура ефикасност и ефективност рада управе на свим нивоима.
Република Српска, као и Босна и Херцеговина, пролази кроз значајне политичке и економске реформе. 1СТ представљају генератор промјена и основу развоја савремених друштава и њихових економија у 21. вијеку. Њиховом примјеном нестају препреке у комуницирању, учењу, пословању или пружању услуга. Евидентно је да текући технолошки развој намеће потребу за широм примјеном 1СТ у свим сферама друштва и третирање информација као једног од основних ресурса потребних за пословање и доношење одлука, па се због тога мора осигурати њихова максимална примјена и у јавној управи. Садашњи начин рада јавне управе, организација и законски оквири не могу осигурати потребну ефикасност, нити квалитет њених сервиса. Побољшањем ефикасности и квалитета сервиса јавне управе путем примјене 1СТ значајно би се утицало на свеукупне токове, економски и сваки други просперитет на овом подручју.
Учињени су значајни помаци, али то још увијек није довољно нити приближно задовољава потребе корисника у погледу квалитета, брзине и цијене услуга. Управа се мора прилагођавати потребама корисника и треба омогућити грађанима да посао обаве што брже и једноставније, по могућности од куће или са посла. Неопходно је створити услове за бржи одзив на захтјеве корисника, јер сада преовладава мишљење, а на то указују и чињенице, да је управа неефикасна и спора, а примјена нових технологија је још на ниском нивоу.
Слиједећи досадашње европске и свјетске иницијативе, те низ стратешких докумената попут: Соувгптвп! оп-Ипв иницијатива (Г8, 1995), еЕигоре ЛеИоп Р1ап, план еЕигоре+, еЕигоре 2005. за информатизацију земаља кандидата за учлањење у Европску Унију, стратешки оквир 1-2010, глобалну свјетску иницијативу за развој информационог друштва под покровитељсњтвом Уједињених нација. Република Српска је опредијељена да се развија као модерно друштво са економијом и управом базир аном на знању.
|
1.1. Предмет и циљ рада
Избором и формулисањем теме (наслова) већ је, у основи, одређен и утврђен предмет рада и формулисан проблем.
Полазна основа за избор теме био је интерес за област организације државне управе и локалне самоуправе, те побољшање њеног функционисања увођењем е- Управе. Избор теме детерминисала су већ позната методолошка правила и упутства, према којима тема мора бити везана за једну заокружену цјелину.
Основни циљ овог рада је стицању научних сазнања за успјешну имплементацију концепата електронског пословања у јавној управи, проучавањем организације рада јавне управе, с посебним освртом на увођење е-Управе имајући у виду постављене циљеве и ограничавајуће факторе присутне унутар разматраног система и наметнуте из окружења.
Тај циљ се може остварити кориштењем логичке (дијалектичке) синтагме - утврђивањем претходног развоја (јуче), анализом - утврђивањем данашње примјене 1СТ (данас) и на крају предвиђањем модела и смјера развоја и примјене 1СТ у срганима управе и јединицама лскалне самсуправе (сутра). Псред наведенсг циљ истраживања је:
- Прихватити или сдбацити наведене хипстезе;
- Пр иказати кср исти сд у всђења е-Упр аве;
- Приказати тренутна технолошка рјешења и какс сна утичу на рад републичких сргана управе и административних служби у јединицама лскалне самсу праве;
- на искуствима из скружења и позитивној пракси у БиХ и Републици Српској представити шта 1СТ доприносе у развоју е-Управе у Републици Српској;
- Пснудити приједлоге за побољшање постојећих метсда и техника рада сргана управе.
Рад ће бити усмјерен ка методолошким и технолошким аспектима анализе утицаја нсвих технологија на рад јавне управе, те какав је њихсв утицај на развсј е- Управе.
Улагање у модернизацију изискује знатна финансијска средства и људске напсре, па је вриједност увсђења е-Управе велики напредак ксји нуде технолошка рјешења.
Овај рад ће припсмсћи ширењу свијести с мсгућнсстима нсвих 1СТ, прсмјени сднсса запсслених у управи према њима, приказу једноставности њиховог ксриштења и смањењу отпора према промјенама.
|
|
|
