Seminarski Maturski Diplomski Radovi

PRAVO EU

prof  Filip Tur~inovi}

PRAVO EU

 

Opste napomene

Osnovne karak. prava EU jesu da ima neposredno i direktno dejstvo i primat u odnosu na nacionalno pravo.

Povodom pravne prirode u pravnoj nauci ne postoji jedinstven stav.Postoje shvatanja da  pravo EU :

1)ima dvojnu struk. i elemente i medjun. i nacionalnog karaktera

2)pripada kategoriji medj .prava(medj. organizacija)

3)ima sui generis pravnu strukturu razlicitu od medjun. i nacionalnog prava.

Nijedno od ovih svatanja nema pravi odgovor o sustini ovog prava.

 

PRAVNA PRIRODA

Primat u odnosu na nacionalno pravo dovodi do  suprotstavljenosti i koflikata.Postoje brojne oblasti koje su rezervisane za nacionalno pravo ,a u kojima se primenjuje pravoEU i to metodom specif. aplikacije posredstvom suda pravde,sto vodi sukobu. Zajednica limitira prava drzava ali ipak samo na ogrnicenom polju.Ovo se odnosi i na obaveze iz ugovora sa trecim zemljama.U pocetku nije postojala puna saglasnost o primatu evropskog prava ali danas je rasprostranjena saglasnost svih clanica.

Pravo EU proizvodi neposredna pravna dejstva u unutrasnjim pravima drzava. Direktni efekatznaci da unijska norma proizvodi direktna prava i obaveze na koje se pojedinac moze pozvati u postupcima pred nacionalnm sudom.Znacaj je sto se tim putem cesto izbegava konfliktna situacija.Da bi imalo direktno dejstvo pravilo mora biti jasno i precizno da ne ostavlja mogucnost razlicitog tumacenja.

Pravila predvidjena u ugovorima Zajednice direktno se primenjuju  unutar drzava clanica zamenjujuci nacionalno pravo u slucaju nesaglasnosti.

Izvrsavanje obaveza od strane drzava clanica je kljucno pitanje uspeha funkcionisanja Zajednice .Ta obaveza obuhvata i ugovore u nadle`nosti komisija i odluke suda pravde.Mora postojati mehanizam kojim se dr`ave ~lanice mogu prinuditi da izvr{e svoje obaveze.Glavni deo tog mehanizma je u ~lanu koji ka`e da ako Komisija smsatra da dr`ava ~lanicanije ispunila svoje obaveze  iz ugovora daje svoje mi{ljenje nakon {to je drugoj dr`avi dala da se izjasni.Ako ta dr`ava ne postupi u skladu sa mi{ljenjem komisije ,onda komisija mo`e izneti predmet pred Sud.

Drugi model ka`e da dr`ava ~lanica mo`e tu`iti drugu ukuliko ova nije izvr{ila obavezu pred Sudom pravde.

Ne postoji jasan stav o na~inu ka`njavanja u slu~aju da ~lanica odbije izvr{enje obaveze.Problem je vremenski limit za izvr{enje odluke suda,ako dr`ava ~lanica nije donela mere za izvr{enje u utvr|enom roku ,Komisija mo`e da obavesti sud pravde.Istovremeno ona predla`e visinu nov~ane kazne koju shodno okolnostima treba da plati doti~na dr`ava.Pozivanje na reciprocitet kao odbranu nije prihva}eno kao {to argument odbrane nisu ni okolnosti u unutra{njem pravu dr`ava ~lanica.

Uop{te izvr{avanje obaveza je najva`nije pitanje u Uniji.

IZVORI PRAVA EU

Izvri prava EU su pravni akti koji sadr`e pravne norme na kojima po~iva funkcionisanje eu.

Najva`niji izviri prava su :

1) osniva~ki ugovori

2) akti institucija EU

3) sporazumi (ugovori) sa tre}im zemljama

4) sudska praksa

 

Osniva~ki ugovori

Pravni osnovi  konstituisanja Unije sadr`ani su u osniva~kim ugovorima koji su nastali na odlukama dr`ava ~lanica  i saglasno{}u o formiranju Zajednice(Unije) entiteta sui generis pravne strukture .

To su :Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i ~elik ,Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici i Evropskoj zajednici za atomsku energiju.Ovoj kategoriji ugovora pripadaju Merger ugovor,Jedinstveni evropski akt ,Ugovor o EU ,Amsterdamski ugovor i Ugovor iz Nice.Zaklju~eni su i brojni aneksi i Protokoli koji ~ine sastavni deo.

 

Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i ~elik (EZU^)

 

Evropska zajednica za ugalj i ~elik je prva evropska zajednica  koja se razvila sa namerom da se uspostavi miroljubivo i efikasno kori{}enje ovih resursa .Ova org. je bila i otvorena za saradnju i sa drugim dr`avama.Ugovor je potpisan 1951 i formirane su slede}e institucije Savet ministara ,Asambleja i Sud pravde

Najva`niji organ je Visoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva iz ugovora.To su bili uspostavljanje zajedni~kog tr`i{ta ,ukidanje carina i barijera u svrhu slobodnog prometa uglja i ~elika.

Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale ~lanice bez njihove saglasnosti(ipak postojala je potrebna saglasnost Saveta ministara)

Savet minisara su ~inili predstavnici nacionalnih vlasti Savet je imao ulogu koordiniranja aktivnosti nacionalnih vlada i visoke vlasti.Parlament su ~inili ~lanovi nacionalnih parlamenata i slu`io je za administraciju i kontrolu.Parlament je mogao i 2/3 ve}inom da smeni Visoku vlast.Sud pravde se starao o primeni osniva~kog i drugih pravnih akta.Pred sudom su se mogla pojaviti i pravna i fizi~ka lica ,i imao je nadle`nost nad institucijama dr`ava ~lanica.

 

Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici(EEZ) i Evropskoj zajednici za atomsku

energiju(EZAE)

 

Ugovor o EEZ je potpisan u rimu 1957 ,tad je potpisan i ugovor o EZAE.

1960. ugovor o evropskoj zoni su potpisale Britanija ,Austrija ,Portugal ,Norve{ka ,{vedska ,Danska ,Švajcarska, delovalo je da je to konkurentska org. me|utim razvijeni su dobri odnosi .

Osnovni cilj Zajednice jeste ru{enje barijera koje dele Evropu,stvaranje zajedni~kog tr`i{ta ,pove}anje ekon. stabilnosti i `ivotnog standarda,uspostavljanje carinske unije.Predvi|ena je harmonizacija  zakonodavstva .Institucije su preuzete od EZU^ samo je umesto Visoke vlasti  utanovljena Komisija(sa ne{to u`im nadle`nostima)Najva`niju ulogu imao je savet ministara.

Me|unarodno pravni subjektivitet imaju sve tri zajednice .One mogu sticati prava i obaveze ,biti pred sudom ,zaklju~ivati me|. ugovore.

EZAE je nastala na osnovu saglasnosti dr`ava ~lanica o potrebi razvoja zajedni~ke politike oko atomske energije.Sistem formiran Rimskim ugovorima pokazivao je nedostatke u tom smislu {to su postojali zajedni~ki(sud i parlament) i posebni(ostali) organi.Zajednice su imale zajedni~ke admin. slu`be za informisanje ,izdava{tvo,statistiku i pravnu slu`bu.U Rimskom ugovoru je predvi|en prelazni period za ostvarenje ciljeva do 1970(ispunjen godinu pre roka).

 

MERGER 1965

Potpisan 65’ na snazi 67’ radi objedinjavanja institucija .Oba ~lana komisije biraju zemlje ~lanice.Pored Parlamenta i Suda pravde uspostavljeni su i Komisija i Jedinstveni savet.Nastaje i sistem finansiranja Zajednice iz sopstvenih izvora ~ime je postala mnogo vi{e nezavisna i manje osetljiva na pritiske od strane ~lanica .

 

Jedinstveni Evropski akt iz 1986

-je donet sa ciljem da se do 1992 formira unutra{nje tr`i{te.Rad je bio u senci dva stanovi{ta pristalica ~vr{}eg jedinstva sa jedne i pristalica dr`avnog suvereniteta s druge strane.

Kroz reformu strukturnih fondova uvr{}eni su fin. instrumenti Neophodno je uspostaviti slobodu kretanja lica ,roba,kapitala i usluga.

Komisija dobija ve}a ovla{}enja u izvr{noj vlasti ,a Parlament u spoljnoj politici .Tako|e pro{iren je broj slu~ajeva gde se odlu~uje kvalifikovanom ve}inom.Jedinstvenim Evropskim aktom institucionalizovani su Evropski savet i Sud prve instance.

 

Ugovor o EU

-je potpisan u Mastrihtu 1992 a stupa na snagu 1993. nakon sloma SSSR i ujedinjeja Nema~ke .Preovladalo je mi{ljenje da je nu`no posti}i vi{i stepen jedinstva izme|u naroda Evrope koji }e omogu}iti da se odluke donose na nivou {to bli`e gra|anima.

Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politi~ki entitet nazvan EU ,iako naziv obuhvata mnoge evropske dr`ave koje izostaju van ~lanstva.Unija je opisana kao entitet od tri stuba.

Prvi stub je sastavljen od tri postoje}e EZ (EZU^,EEZ i EZAE)

Drugi stub je sa~injen od sistema zajedni~ke spoljne i bezbednosne politike.

Tre}i stub obuhvata sferu pravosu|a i unutra{nje politike.Ova tri stuba se smatraju jedinstvenim institucionalnim okvirom.

Ugovor je iz dva dela :

1) se bavi ekonomskom i monetarnom unijom i

2) koji se bavi politi~kom unijom

Nalo`eno je uspostavljanje monetarne unije i jedinstvene valute najkasnije do 01.01.1999.Formirani su Evropski savet i Komitet regija i Institucijalizovan je Ombudsman, kojeg imenuje parlament Evrope.

Zna~ajno je pro{irena delatnost zajednice u prostorima  obrazovanja ,kulture ,javnog zdravlja ,za{tite potro{a~a i prekomorske ,industrijske saradnje .Mastrihtski ugovor je novi kvalitet u procesu stvaranja unije sa federalnim ure|enjem .U korpus komunitarnih (federativnih) delatnosti ulazile bi makroekonomija, spoljna i bezbednosna politika ,pravosu|e i odbrana.

Sti~e se utisak da su ciljevi unije prvenstveno ekonomski i {to ve}e jedinstvo naroda Evrope.To bi bilo ostvareno

-podsticanjem privrednog razvoja i ukidanjem granica i ja~anje kohezije i sa jedinstvenom valutom.Identitet na me|unarodnoj sceni se afirmi{e za{titom prava i interesa svih dr`avljana ,gra|ana EU.

 

-Supsidijarnost je podignuta na nivo konstitutivnih principa tek ugovorom o EU.Ogleda se u pronala`enju optimalnog nivoa odlu~ivanja i delovanja ,odnosno na nivou {to je mogu}e  bli`em gra|anima .Ovaj princip se uzima kao kriterijum raspodele nadle`nosti u okviru unije.Obi~no se ozna~ava primat nacionalnog nivoa uz mogu]nost faljeg spu{tanja  na regionalni i lokalni nivo.Zajednica preduzima mere u skladu sa na~elom supsidijarnosti samo ako ciljevi predvi|ene akcije ne mogu biti u potrebnoj meri ostvareni  od strane dr`ava ~lanica(ne mo`e se primeniti tamo gde unija ima ekskluzivnu nadle`nost).

Primena je opravdana u slu~ajevima 1)ako je re~ o transnacionalnom aspektu; 2) ukoliko su radnje dr`ave ~lanice slabijeg kvaliteta ; 3)radnja na komunitarnom ivou mora donositi jasne koristi .

Projekciju odlu~ivanja u EU uslovljavaju dr`ave ~lanice ,regioni,politi~ke stranke,pokreti ,javno mnjenje i dr.

 

-Unijsko gra|anstvo se izvodi iz dr`avljanstva ~lanice i ima prava i obaveze:

1) kretanja i nastanjivanja na prostoru

zajednice

2) bira~ko pravo

3) konzularno –diplomsku za{titu

4) pravo podno{enja peticije

5) pravo obra}anja ombudsmanu

 

-Komunitarni segment je prvi stub saradnje .Nu`no je da 15 dr`ava ~lanica u funkcionalnom smislu predstavlja jednu teritoriju.

Mere koje vode do ostvarivanja ciljeva su:

1) zabrana carinskih da`bina izme\u ~lanica i ogreni~enja kod uvoza i izvoza

2) zajedni~ka trgovinska politika

3) slobodan protok roba usluga i kapitala i lica

4) mere kretanja lica

5) zajedni~ka politika u poljorivredi ,saobra}aju i ribarstvu

6) po{tovanje pravila konkurencije

7) uskla|ivanje nacionalnog zakonodavstva

8) kordinacija politike zapo{ljavanja

9) socijalna poltika i evropski socijalni fond

1. u~vr{}ivanje ekonomske kohezije
2. za{tita `ivotne sredine
3. ja~anje konkurentnosti industrije
4. unapre|enje nau~no istra`iva~kog rada
5. podsticanje stvaranja
6. visoka zdravstvena za{tita
7. razvoj obrazovanja i vaspitanja
8. saradnja u oblasti razvoja
9. pridru`ivanje prekomorskih zemalja
10. za{tita potro{a~a
11. mere u oblastima energetike ,civilne za{tite i turizma
12. vizni re`im,kultura ...

U ve}ini ovih oblasti je ranije postojala nadle`nost u manjem ili ve}em obliku

 

-Socijalna politika

Mastrihtski ugovor je ostao nedore~en usled protivljenja V. Britanije pa je sa~injen protokol o socijalnoj politici koji je potpisalo 11 dr`ava gde su ~lanice dobile mogu}nost kori{}enja institucionalne strukture.

-Ekonomsko monetarna unija

Mastrihtski ugovor potpuno defini{e ekonomsko-monetarnu politiku i njenu dinamiku kroz uvo|enje  pariteta valute preko jedinstvene valute uz uspostavljanje Evropske centralne banke .Kona~no uspostavljanje monetarne unije se vezuje za 1 januar 1999. ali se euro pojavio tek 2002.(V.B. i Danska su recimo sa~uvale svoju valutu)

Pored Komiteta regija formiran je ombudsman  koji kontroli{e radkomunitarnih institucija

 

Zajedni~ka spoljna politika i bezbednost su drugi stub ,kroz o~uvanje integriteta ,nezavisnosti i osnovnih interesa unije i ja~anja njene bezbednosti.Nu`no je obezbediti sistematsku saradnju dr`ava ~lanica povodom pitanja od op{teg zna~aja.

Posebnom deklaracijom uz mastrihtski ugovor odbrana EU }e se razvijati ja~aju}i stub Atlantskog saveza (marginalizuje se Evropski parlament i Komisija i Evropski sud)

 

Pravosu|e i unutra{nji poslovi su tre}i stub

Postoji saradnja kod ovih segmenata:azil,re`im prelaska spoljnih granica ,narkomanija ,kriminal ,imigracija,carine,policijska saradnja ,pravosudna saranja u civilnim i krivi~nim predmetima..

Savet mo`e delovati posredstvom

1) usvajanja zajedni~kog stava (joint position)

2) zajedni~kih akcija(joint action)

3) upu}ivanjem nacrta konvencija ~lanicama.Ove odluke savet donosi 2/3 ve}inom

4) Dr`ave ~lanice su obavezne da uspostave koordinaciju nacionalnih organa kroz Koordinacioni komitet

Mastrihtski ugovor je prihva}en uz otpor preko referenduma koji je u Danskoj ponovljen uz odre|ene ustupke (ne u~estvuje u odbrambenoj uniji).Bilo je te{ko}a i u Francuskoj, Nema~koj i V.B.

 

Amsterdamski ugovor

Deklarativno se od strane svih dr`ava ~lanica izazvala volja za dogradnjom  institucionalnog i pravnog okvira EU .To je delimi~nopostignuto ugovorom koji su potisal 15 ~lanica u Amsterdamu 97’ a na snagu je stupio 1. maja 99’.O~ekivano pro{irenje EU zahtevalo je reformu Institucija .Prete`ni deo ovog ugovora se odnosi na dopune i izmene Osniva~kih ugovora .Njegov zna~aj je primetan u oblasti:

bli`e saradnje;ljudskih prava i sloboda ;evropskog gra|anstva;ravnopravnost polova;pravosu|a –komunitarni re`im;evropskog parlamenta;supsidijarnost;izmani meh. konstituisanja komisije;socijalna politika ,zdravstvo,za{tita potro{a~a ,zapo{ljavanje...

Ciljevi unije su neznatno izmenjeni ,posebno je va`no ja~anje unije kao prostora slobode ,bezbednosti i pravde,uz usvajanje mera kontrole granica ,imigracije ,azila  i borbe protiv kriminala.Dodatne oblasti van ovod koncepta su  pobolj{anje funkc. organa EU zbog pro{irenja ,odbrana ,Bud`etska disciplina, demokrati~nost.

Glavno pitanje je kako ne uru{iti osnovne vrednosti pri pro{irenju unije i kako otkloniti deficit demokrati~nosti.

Nezaobolazna je izmena u Amsterd. udovoru koja se odnosi na blisku saradnju (mgu}nost da se odre|ena grupa ~lanica odlu~i za dublju ,{iru i intenzivniju saradnju .S tim {to je potrebno da ostale Dr`ave nisu zainteresovane ,da takav vid saradnje ne dira tekovine da nije protiv pravila konkurencije i instit. okvira EU.

Princip supsidijarnosti se primenjuje u skladu sa restriktivnim tuma~enjem granica ekskluzivne nadle`nosti.Unija ima ekskluzivnu nale`nost kod regulisanja unutra{njeg tr`i{ta ,zajedni~ke komercijalne i poljoprivredne politike a uvodi se i princip proporcijalnosti.

Povelja EU o osnovnim pravima usvojena je 2000. i predstavlja dodatnu osnovu za{tite ljudskih prava.Postoje sankcije za povrede osnovnih ustavnih principa (demokratije ,vladavine prava,za{tite sloboda) u vidu suspenzije koju izri~e savet.Va`na promena je vezana za uspostavljanje prostora slobode ,sigurnosti i pravde koja se odnosi na re`im viza ,azila ,imigracije i slobode kretanja lica na prostoru zajednice {to se odnosi i na dr`avljane tre}ih zemalja.Nove  odredbe uoblasti zapo{ljavanja se uglavnom odnose na zabranu diskriminacije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ugovor iz Nice

2000. {efovi vlada i dr`ava su na Konferenciji postigli dogovor i potpisali ugovor bez ve}ih ambicija .Postjale su izvesne te{ko}e naime Irski referendum neuspeva 01’ ali 02’ je uspe{an.Najva`nije je bilo izvr{iti rebalans mo}i izme|u institucija jer se Amst. ugovor nije bavio u dovoljnoj meri funkcionisanja unije posle pro{irenja.Doneta je odlua na me|. konferenciji da se razre{i pitanje veli~ine i kompozicije Komisije.Kasnije se ispostavilo da je sud o Amst. ugovoru pogre{an jer je i ovako bilo malo konkretnih rezultata i problemi nisu prevazi|eni.

Promene su najzna~ajnije izvr{ene u drugom i tre}em stubu.Polje zajedni~ke odbrambene politike ima promenu u vidu mogu}nosti spajanja svih ili delova vojnih snaga.Formirane su i snage za brza dejstva od 60000 vojnika i 5000 policajaca.Formirani su novi organi odbrane :politi~ko-bezbednosni komitet;vojni komitet EU i generel{tabEU.Napravljena je i agencija EUROJUST koja je za prevenciju kriminala.

Sud prve instance ima pro{irene oblasti dono{enja odluka .Izvr{ena je i preraspodela mesta(Nema~ka je dobila 99 mesta) od ukupno 732.

Ovaj ugovor doprineo ja~anju demokratije i omogu}io legitimitet politi~kim partijama.Pove}ana su i ovla{}enja predsednika komisije.

Ranija bliska saradnja nazvana je poja~ana saradnja i mo`e se dobiti na zahtev samo 8 ~lanica {to nije ve}ina.Saradnja se uspostavlja tako {to se zainteresonane dr`ave obra}aju komisiji koja predlog {alje savetu koji odobrava saradnju kvalifikovanom ve}inom.Poja~ana saradnja je mogu}a u sva tri stuba .

B udu}nost ugovora iz Nice je neizvesna posle pro{irenja 2004.Njime je zaklu~en proces reformi Zajednice unije i dana{nja zajednica(unija) se u mnogome razlikuje  od one sa po~etka

 

Ustav EU

Na junskom samitu u Briselu 2004 postignuto je da se predlog Ugovora oUstavu za Evropu jednoglasno usvoji od svih 25 dr`ava ~lanica i da se time uspe{no zavr{i konferencija.Ustav za Evropu je jedinstven u procesu evropske integracije  jer ukida sve osniva~ke ugovore (sem ugovora o Euratomu)Datum stupanja ustava na snagu je 1.10.2006.

Ustav ~ini kratka preambula i ~etiri dela a sa~injava ga 448 ~lanova.U prvom delu defini{u se pre svega ,pojmovi i ciljevi unije(definicija EU),osnovna prava ,dr`avljanstvo unije nadle`nosti ,fin. izvori i pitanje ~lanstva.

U drugom delu je izri~ito definisan pravni subjektivitet EU ,tre}e poglavlje defini{e pdelu nadle`nosti izme|e Unije i dr`ava  ~lanica .^etvrti deo “Op{te i zaklju~ne odredbe “ sadr`i odredbe u ~lanu 437 o ukidanju prethodnih osniva~kih ugovora izuzev Ugovora o osnivanju Euratom.Akti institucija ,organa i drugih subjekata unije usvojeni na osnovu ugovora i akata ukinutih ~lanom 437 ostaju na snazi.

 

 

 

 

OSTALI UGOVORNI IZVORI

Ugovori sa tre}im dr`avama

Ugovor iz Mastrihta ka`e da “ugovori koji se zaklju~uju izme|u zajednice i jedne i vi{e dr`ava ili me|. org. obavezuju organe Zajednice i dr`ave ~lanice”.Oni moraju biti kompatibilni sa osniva~kim ugovorima ina~e ne bi mogli da stupe na snagu.

Postoji podela na

1)ugovore koje dr`ave ~lanice spajaju sa tre}im dr`avama

2)ugovore koje unija sklapa sa tre}im dr`avama .

Obe vrste ugovora posle stupanja na snagu osniva~kih ugovora moraju biti u saglasnosti sa njima ,pri ovome dr`ave ~lanice imaju slobodu ugovaranja u onim oblastima u kojima unija nema nadle`enosti.

 

Ekonomski ugovori

-se odnose na sporazume koje je EU zaklju~ila sa zemljama EFTA,Mediteranskim zemljama i zemljama u razvoju.Ovi ugovori su zna~ajan izvor prava EU i reguli{u pitanja trgovine sa tre}im zemljama i na drugim poljima.Poseban zna~aj ima ugovor o stvaranju zajedni~kog evropskog ekonoskog prostora  sa EFTA dr`avama (kod indus. proizvoda nema carina i kontigenata ,dok u poljoprivredi ima restrikcija)Sporazu o Evropsom ekon. prostoru podeljen je na {est delova.Oni se bave pitanjem slobodnog kretanja kapitala roba i usluga.kompletiranjem propisa i dr.Sporazum predvi|a slobodu kretanja radnika i zabranjena je diskriminacija zaposlenih na nacionalnoj osnovi.Postoje pravila   koordinaciji soc. pitanja i priznanja diploma .sporazum sadr`i i pravila o za{titi potro{a~a ,`ivotne sredine ,i kompanijsko pravo.Postoji saradnja kod istra~ivanja ,teh. razvoja ,informatike ,obrazovanja ,omaladine ,malih i srednjih preduze}a...

Sporazumi sa mediteranskim zemljama –Zajednica mo`e  zaklju`iti sa jednom ili vi{e dr`ava ili me|. org. sporazume o pridru`ivanju ,{to obuhvata uzajamna prava i obaveze.Obuhvata saradnju u ribarstvu teh. i nau~nu saradnju...

Ve}ina ovih sporazuma dodeljivala je dr`avama ugovornicama povla{}eni status u trgovini sa EU .EU ima zonu slobodne trgovine d 2010. sa Al`irom,Marokom,Turskom,Izraelom,Egiptom,Jordanom,Libanom,Palestinom ,Sirjom ,Kiprom i Maltom(koja je promenila status kao ~lan u me|uvremenu)

Ugovori sa zemljama u razvoju –su ugovori zemalja uglavnom sa svojim biv{im kolonijama .Prva Lome konvencija je doneta 1975. izme|u EZ i 46 zemalja Afrke ,Kariba i Pacifika ..(kasnije se broj {iri na 70)Najva`nija olak{ica za ove zemlje je bescarinski izvoz u zemlje EZ.

Tako|e se zaklju~uju zna`aji ugovorisa razvijenim zemljama Azije ,Argentinom,Meksikom,Indijom i ^ileom.

 

AKTI INSTITUCIJA EU

U cilju izvr{avanja svojih zadataka iz ugovora Evropski parlament sa Savetom a Savet sa Komisijom donose:

• uredbe
• direktive
• odluke
• preporuke i
• mi{ljenja