|
|
2.7 Sistem za podršku odlučivanja
Odlučivanje kao proces nerazumevanja budućnosti se uglavnom svodi na intuiciju i nagađanja. Veoma je teško razumeti nešto što se tek treba desiti i odluku svesti na najracionalniju meru. Poslovni smisao odlučivanja podrazumeva određivanje bližeg cilja(ciljeva) da bi se dobio krajnji razultat(cilj).
Cilj ne predstavlja samo jednu stavku već se sastoji iz niza odluka koje ga čine. Svaka odluka treba biti pravovremena i tačna kako bi i sam rezultat bio nepogrešiv. U smislu ovoga, sistemi za podršku odlučivanja predstavljaju sledeći korak informacionih sistema. Kao što im i samo ime govori funkcija im je da donose pravovrremene odluke sa što manjim rizicima i što većom sigurnošću.
Mnogi istraživači su doneli različite definicije šta je to SPO, međutim izdvojićemo sledeću kao najjednostavniju.
|
Glavne prednosti SPO-a :
- Sposobnost da podrži rešenja kompleksnih problema
- Brz odgovor na neočekivane situacije koje nastaju u izmenjenim uslovima. SPO omogućava temeljne, kvantitativne analize u veoma kratkom vremenu. Čak i česte promene u kompleksnim scenarijima mogu biti procenjene objektivno na pogodan način.
- Mogućnost pokušaja izvršavanja nekoliko strategija pod različitim konfiguracijama, brzo i objektivno.
- Nova saznanja i učenja. Korisnik može biti izložen novim saznanjima kroz kompoziciju modela i opsežne osjetljive "what if" analize. Nova saznanja mogu pomoći u treniranju neiskusnih menadžera isto kao i ostalih zaposlenih.
- Olakšana komunikacija. Eksperimentisanja kolekcijom podataka i konstrukcijom modela se vrše sa aktivnim korisničkim učešćem, što značajno olakšava komunikaciju među menadžerima. Proces odlučivanja može učiniti zaposlene podržanijim u kolektivnim odlučivanjima. "What if" analiza može biti korištena da zadovolji skeptike i unapredi timski rad.
- Unapređena kontrola upravljanja i performanse. SPO može pojačati kontrolu upravljanja nad troškovima i popraviti performanse organizacije.
- Smanjenje troškova. Uobičajene aplikacije SPO-a mogu rezultovati značajnim smanjenjem troškova, ili u smanjenju (eliminaciji) troška pogrešnih odluka.
- Objektivne odluke. Odluke dobijene od SPO-a su konzistentnije i objektivnije nego odluke donesene intuitivno.
- Unapređenje upravljačke efektivnosti, koja dozvoljava menadžerima da izvrše zadatak u kraćem vremenu i/ili sa manje truda. SPO snabdeva menadžere sa više "kvalitetnog" vremena za analizu, planiranje i implementaciju.
10. Poboljšana produktivnost analitičara.
2.8 Ekspertni sistemi 2.8.1 Istorijat
Od davnina ljude privlači inteligencija - kako sam pojam inteligencije tako i mogućnost konstruisanja "inteligentnih mašina" koje bi mogle samostalno da rade. Takve primere možemo pratiti kroz istoriju. U staroj Grčkoj ljudi su se bavili pitanjima inteligencije, znanja i pravilnog zaključivanja, a među njima se naročito istakao Aristotel. Međutim, tek pojavom prvog računara "Electronic Numerical Integrator And Computer" (ENIAC) koga su 1945-te godine izmislili Mauchly i J. Presper Eckert, može se govoriti o inteligentnim mašinama. U početku su računari bili prvenstveno namenjeni za izvršavanje računskih operacija ali vrlo brzo je uočeno da oni imaju daleko veće sposobnosti. Već prvi rezultati u primeni računara upućivali su na mogućnost računara da preuzme vršenje određenih intlektualnih sposobnosti.
|
Povoljni rezultati istraživanja naveli su neke od naučnika da daju preuranjene izjave da se ubrzo može konstruisati "misleća mašina" ili "elektronski mozak". Zbog ovih preuranjenih izjava su se vodile brojne debate. Krajem 50-tih, sve do sredine 60-tih godina, problematika veštačke inteligencije bila je dosta rasplinuta između fantastike, mašte, potencijalnih mogućnosti i praktičnih ostvarenja. Zanemarivanje razlike između potencijalne ostvarljivosti i obima praktičnih problema, koji se nalaze na putu do ostvarivanja ideje, je jedan od čestih uzroka nerazumevanja mogućnosti veštačke inteligencije. Ostvarivanjem praktičnih rezultata koji su našli primenu u privredi, veštačka inteligencija postaje interesantna za veliki broj naučnika različitih oblasti. Danas postoje realizovani sistemi koji su u stanju da autonomno obavljaju kompleksne probleme, kakve su jedino ljudi bili u stanju da obavljaju. Nije redak slučaj da takvi sistemi obavljaju te zadatke i daleko uspešnije od ljudi. U sprezi sa računarima, mašine postaju sposobne da rade samostalno, da upravljaju same sobom i da proizvode druge mašine, oslobađajući čoveka fizičkog i monotonog rada, prepuštajući mu rad na složenijim i kreativnijim poslovima.
|
|
|
