|
,,Nije dovoljno samo znati, treba i htjeti. Nije dovoIjno samo htjeti, treba i učiti "
'Gete'
UVOD
Da bi se jedna finansijska institucija nazvala bankom i uistinu bila banka, ona mora ispunjavati odrećfene uslove, odnosno mora se baviti određenim poslovima.Banka mora ispunjavati četiri osnovna kriterija, da bi ona to stvarno bila, a to su:
|
- da učestvuje u kreiranju novca;
- da ima za svoju osnovnu djelatnost uzimanje i davanje kredita;
- da predstavlja značajan finansijski oslonac za ostvarivanje osnovnih ciljeva i zadataka tekuće i razvojne ekonomske politike zemlje,
- da ima mogućnost da razvija, unapređuje platni promet i ubrzava novčanu cirkulaciju
Banke učestvigu u procesu kreiranja novca sa raspoloživim likvidnim sredstvima i plasmanima (obim kredita i hartija od vrijednosti u posjedu banaka). Na strani aktive banke nalaze se rezerve likvidnosti, krediti i hartije od vrijednosti, a na strani pasive depoziti po viđenju Ako banka stekne depozit po viđenju (pasiva) u aktivi će imati likvidna sredstva. Likvidna sredstva ,koja je primila u depozit, banka će iskoristiti da bi stekla aktivukoja donosi prihod (kamatu).
|
|
Postoje dva osnovna poslovna računa kod banke kao instrumenti platnog prometa, a to su: žiro-račun (transakcioni račun) i tekući račun. Upravljanje žiro-ra čunom banke predstavlja jedan od najvažnijih poslova u svakoj banci Upravljanje žiro-računom banke nije samo rutinsko izvršavanje, odnosno prosto praćenje promjena pojedinih pozicija rač una u banci. U praksi poznatih svjetskih banaka se ovoj poslovnoj filozofiji posveć uje posebna pažnja, jer se preko računa banke mjere svi pozitivni i negativni efekti strategij skog upravljanj a bankom.
|
|
Takođe, od velike važnosti je prohodnost računa banke, jer se preko računa banke mjeri njena: likvidnost, profitabilnost i solventnost. Dakle likvidnost igra značajnu ulogu u procesu upravljanja žiro-računom banke. Značaj likvidnosti se ogleda u tome što ona ustvari
|
predstavlja sposobnost banke, koja je u uiozi dužnika, da novčane obaveze izmiri u roku njihovog dospijeća. Najznačajniji faktori koji utiču na sposobnost banke su faktori ulaganja sredstava u sopstveni razvoj i faktori plasiranja sredstava samim klijentima banke.
|
|
Iskustva, bilo da su praktična ili teorijska, pokazujunam da postoje dva metoda plasiranja i ulaganj a, a to su:
- ulaganj e i plasiranj e sredstava pr ema ročnosti i
- konzervativni način ulaganja i plasiranja sredstava
Za metod koji se oslanja na ročnost, možemo reći da polazi od činjenice da se dugoročna tiaganja i plasmani realizigu isključivo iz dugoročnih izvora sredstava. Konzervativni metod ulaganja i plasiranja polazi od činjenice da se ulaganja i plasmani pokrivaju iz dugoročnih izvora sredstava, dok se novčana sredstva i prenosive hartije od vrijednosti pokrivaju iz kratkoročnih sredstava Poredeć i ova dva metoda većina autora daje prednost konzervativnom metodu, mada se upotrebom konzervativnog metoda smanjtje stepen rentabilno sti banke.
|
Pored svega navedenog, likvidnost banke zavisi i od tokova primanja i izdavanja novčanih sredstava, odnosno ako je ta dinamika priliva uskla đena sa dinamikom odliva tadaje problem održavanja likvidnosti lakše rješiv. Veoma je važno za same banke da se ne potcjenjuje količina potrebnog novca raspoloživog na rač unu banke jer se često i veoma lako može desiti da se ugrozi princip rentabilnosti.
|
|
U savremenim uslovima poslovanja, za svaku banku je od izuzetne važnosti da se stara, u svako vrijeme i na svaki način, o svom računu odnosno o tokovima novca na njemu Poslovanje banke neće biti pozitivno ukoliko se menadžment banke ne ponaša prema računu na domaćinski način. Rad poslovnih banaka se može ocjeniti na najjednostavniji način uvidom u njihove račune, tj pregledom njihovog stanja.
|
|
Banka mora voditi računa o tome, da je u svakom trenutku likvidna jer je to u velikom dijelu i suština svakodnevnog poslovanja komercijalnih banaka. Nelikvidnost banke u savremenom okruženju poslovanja rijedak slučaj. Kada postoji situacija da je banka nelikvidna duže od 30 dana, za takvu banku možemo reći da je nesolventna, odnosno nesposobna da plaća svoje obaveze.
|
Nač in na koji se banke mogu boriti protiv nesolventnosti se uglavnom ogleda u tome da banke mijenjaju i preispituju svoju poslovnu politiku Osim toga, potrebno je otkriti uzroke nastanka nelikvidnosti kako bi se ista saniraia.
1. LIKVIDNOST BANAKA
1.1. Koncept i značaj likvidnosti banaka
Značaj likvidnosti za bankarsko poslovanje proističe iz činjenice, da banka može prestati sa radom u sluč aju nelikvidnosti, a ako posluje sa gubitkom to ne mora uvijek da bude sluč aj. Razlog tome je, što se gubitak u poslovanju može pokriti sredstvima fondova banke ili sanacionim postupkom, a u slučaju da se ne obezbijede dodatna sredstva, nakon iskoriš ćenja primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti, banka će prestati sa radom u propisanom roku.
|
Mogućnost prestanka rada banke usljed nelikvidnosti predstavlja jedan od osnovnih rizika u bankarskom poslovanju Stogaje bitan faktor likvidnosti banke spremnost banke da u svakom trenutku odgovori dospjelim obavezama, bilo da se radi o zahtijevu deponenata za povlačenjem svojih depozita, zahtijevu komitenata za povlačenjem sredstava iz odobrenog kredita, ili o izvršavanju obaveza po osnovu otplate prethodno uzetih kredita.
U aktivi bilansa banke, nalaze se instrumenti sa razli čitim stepenom likvidnosti. Na jednom kraju skale nalaze se najlikvidnije pozicije, a na drugom, najnelikvidnije pozicije. Struktura aktive pokazuje poziciju likvidnosti banke.
U pasivi bilansa banke neke obaveze banke su likvidne, što znači da povjerioci mogu u svakom momentu ili u kratkim rokovima da traže novac u vezi sa depozitima ili kreditima. U pasivi su i obaveze banke sa dužim rokovima vraćanja, bilo da se radi o depozitima ili primljenim kreditima. Pozicija likvidnosti banke proističe iz komparativnog odnosa likvidnosti aktive i pasive bilansa banke.
Faktori likvidnosti, o kojima vodi računa banka u koncipiranju poslovne politike, vezani su za ponašanje komitenata pri obavljanju novčanih transakcija i za specifičnost uslova u kojima posluju banke (broj komitenata i obim njihovih međusobnih nov čanih transakcija, stepen privredne razvijenosti područja na kojem posluje banka, sezonski karakter proizvodnje na području poslovanja banke, kao i makroekonomski uticaj privrednog sistema, u smislu oštrine sankcija prema nelikvidnim bankama).
|
|
Već i stepen likvidnosti, a time i povoljniju bilansnu poziciju, imaju one banke:
- čije aktive imaju povoljnije ročne i tržišne perfomanse, u smislu kraćih prosječnih rokova dospijeć a i / ili viši stepen tržišne transveribilnosti pozicija aktive;
2. banke sa prosječno dužim rokovima dospijeća obaveza;
- banke sa stabilnim depozitnim potencijalom, tj. banke koje imajuveći koeficijent dugoročnih depozita prema kratkoročnim depozitima;
- banke sa diversifikovanom strukturom plasmana, u smislu ročnosti, sektorsko- komitentskih odnosa, bolj eg boniteta komitenata i povoljnij e kamatonosne strukture.
Osim navedenih uobičajenih situacija kada banka uiazi u zonu nelikvidnosti tj. kada ne može ispuniti tekuće obaveze i operativne naloge, za banku je najteža pozicija kada ona istovremeno uđe i u zonu nesolventnosti, kada nije u stanju da odgovori ukupnim obavezama prema akcionarima, a ponekad i prema depozitarima.4 Nešto blaži oblik neravnoteže je kada je banka likvidna, ali nesolventna, što se može prevazići sanacijom takve banke, preuzimanjem ili likvidacijom. Najblaži oblik neravnoteže je kada je banka solventna ali nelikvidna. U tom slučaju mogu biti efikasne pravovremene kratkoročne transakcije u pravcu uskladjivanja likvidnog potencijala.
|
|
Posebno je zna čajan uticaj Centralne banke na likvidnost poslovnih banaka preko veće ili manje restriktivnosti monetarne politike koju vodi. Pred Centralnom bankom obi čno se javlja dilema, sanirati kratkoročnu ili dugoročnu nelikvidnost. Pri tome, kratkoročna likvidnosna neravnoteža nastaje kao posljedica kratkoročnih nesinhronizovanih priliva i odliva novč anih sredstava. U tom slučaju postoji veći odliv od priliva, tj. kratkoročni deficit likvidnih srdstava, koji se ubrzo kompenzira većim prilivom od odliva. Banka će povremeno imati deficitne i suficitne gepove, pri čemu će biti primarno da kratkoročnim pozajmicama popunjava deficitne gspove. Razvijeno novčano tržište veoma efikasno izravnava deficitne i suficitne likvidnosne gepove izmedju pojedinih banaka u različitim vremenskim tačkama
|
|
|
|
|
|
|
