Seminarski Maturski Diplomski Radovi

1.  Bilješka  o  piscu

Ivan  (Dživo)  Gundulić,  rođen  je  u  Dubrovniku  1589.,  u  staroj  i  uglednoj  plemićkoj  obitelji.  U  krugu  porodice,  u  kojoj  je  uvijek  bilo  učenih  ljudi  i  visokih  dostojanstvenika  Republike,  Gundulić  je  već  u  ranoj  mladosti  mogao  upoznati  svijetle  i  tamne  strane  državice  koja  je  slobodu  između  moćnih  susjeda  morala  uvijek  skupo  plaćati.  Školovao  se  u  dubrovačkoj  humanističkoj  školi,  gdje  su  mu  učitelji  bili  Toskanac  Camilo  Camilli,  poznavatelj  Tassove  epopeje,  i  učeni  Petar  Palikuća.  Obavljao  je  više  državnih  dužnosti:  bio  je  dva  puta  knez  u  Konavlima,  sudac,  senator  i  član  Malog  vijeća.  Nije  postao  knez  Dubrovačke  republike,  jer  je  umro  godinu  prije,  nego  što  je  formalno  to  mogao  postati  (bilo  je  nužno  imati  50  godina).  Pokopan  je  u  franjevačkoj  crkvi  u  Dubrovniku.

Gundulić  je  svoju  književnu  djelatnost  započeo  s  ljubavnom  lirikom,  ali  je  istodobno  prerađivao  talijanske  mitološke  drame.  Ljubavne  su  mu  pjesme  izgubljene,  a  od  deset  drama  sačuvale  su  se  četiri  i  to  ne  u  potpunosti:  Arijadna,  Prozerpina  ugrabljena,  Dijana  i  Armida.  U  to  se  doba  sve  više,  talijanska  pastoralna  drama, okrećeglazbi,  tako  da  u  tekstu  ne  treba  tražiti  neke  dublje  životne  probleme.  Za  doživljaj  više  se  ne  mjeri  samo  tekst,  već  i  glazba,  balet  i  raskošna  inscenacija.

Kasnije,  nakon  te  prve  mladenačke  faze,  Gundulić  je  preveo  sedam  psalama  i  tiskao  ih  u  Rimu  1621.  pod  naslovom  Pjesni  pokorne  kralja  Davida. Tu  je  prepjevao  sedam  pokorničkih  psalma  kralja  Davida.

Godinu  dana  kasnije  objavljuje  u  Veneciji  religioznu  poemu  Suze  sina  razmetnoga,  u  kojoj  je  na  književnoumjetnički  način  progovorio  o  problemu  ljudskog  grijeha  i  Božjeg  opraštanja.  Iako  je  građa  uzeta  iz  jedne  parabole  u  Svetom  pismu,  iz  religiozne  priče  o  izgubljenom  sinu,  po  obliku,  izrazu  i  pouci  sadrži  Gundulićev  samostalan  barokni  izričaj.  U    Gundulićevoj  poemi  sadržana  je  poruka  Dubrovačkoj  mladosti,  da  tko  troši  i  baca  osobna  i  porodična  dobra,  oslabljuje  Republiku,  a  time  ugrožava  i  slobodu.

Zatim  dolazi  Dubravka,  pastirska  igra  prikazana  prvi  put  1628  u  Dubrovniku.

Na  pisanje  Gundulićeva  najznaćajnijeg  djela  Osman,  potakli  su  značajni  povijesni  događaji - turski  poraz  kod  Hoćima  u  Poljskoj  1621.,  pobuna  u  Carigradu  i  nasilna  smrt  sultana  Osmana.

2.  Bilješka  o  djelu

Dubravka   je  pastirska  igra  prikazana  po  prvi  put  u  Dubrovniku  1628.g.  U  njoj  Gundulić  veliča  slobodu,  dobra  i  mir  u  Dubrovniku  kao  upozorenje  onima  koji  bi  željeli  mjenjati  vlast.

Mitološko-pastoralni  sadržaj  Gundulićeve  drame  ima  alegorijsko  značenje.  Mjesto  radnje  Dubrava  označava  sam  grad  Dubrovnik,  Dubravka  je  simbol  dubrovačke  slobode  i  vlasti,  Miljenko  simbol  dubrovačkog  plemstva,  a  Grdan  simbolizira  obogaćeni  sloj  dubrovačkih  građana  koji  se  žele  domoći  dubrovačke  vlasti  ženidbom  s  plemkinjama.

Gundulić  je  smjestio  događaje  u  pradavna  vremena  i  tako  ih  distancirao  od  svagdašnjice.  Sva  je  lica  smjestio  u  divnu  šumsku  idilu,  svježoj  prirodi.  Sve  je  vedrom,  svečanom  raspoloženju  i  puno  svijetlih  boja  kao  simbol  čistoče  i  ljubavi.

Starac  Ljubdrag,  kao  živa  savjest  Dubrave,  kori,  prijeti,  savjetuje.  On  je  nosilac  Gundulićevih  filozofija,  pogleda  na  državu  društvo  i  slobodu.  Jer  državi  i  slobodi  ne  prijete  samo  neprijatelji  iz  vana  nego  i  njezini  građani  ako  ne  poštuju  zakone  Republike.  On  je  protivnik  tzv.  nesličnih  ženidba,  i  zato  slijedi  ono  što  je  u  njegovom  gradu  bio  zakon:  da  pripadnici  plemićke  klase  ne  mogu  sklapati  brakove  s  pripadnicima  pučana.

3.  Sadržaj

Pastir  Radmio  poziva  jutarnju  zvijezdu  Danicu  da  što  prije  svane  dan.  Naime  svake  se  godine  na  taj  dan  proslavlja  sloboda  i  po  pradavnom  običaju  najljepša  se  vila  za  najljepšeg  pastira  udaje.

Zatim  se  pastiru  pridružuje  ribar  sa  primorja  koje  je  pod  vlasti  mlečana.  Ne  može  se  prestati  diviti  njihovoj  slobodi  i  uspoređivati  Dubravu  sa  njegovim  krajem:

"  Toliko  je  vladanja  silno  u  nas,  da  se  ti,

žena,  djeca,  imanje  ne  možeš  tvoji  rijeti.

U  mjesti  je  ovemu  slobode  čestit  dar:

svak  sebi  i  svemu  svomu  je  gospodar.

Razlog,  pravda  i  mjera  svemu  je  zlato  u  nas,

prodava  na  nj  vjera,  život  se,  duša  i  čast;

duša  i  čast  ovuda  ne  ide  za  platom,

ni  mjere  u  suda  pritežu  pod  zlatom.    "    (59  str.)

Stari  Divjak,  oženjen  za  Jeljenku,  želi  da  njega  izaberu  i  da  dobi  Dubravku.  On  je  mislio  na  vjenčanje  otići  kaosvirač,  no  tu  mu  namjeru  kvari  Gorštak  koji  se  želi  na  zabavi  dobro  najesti.  Oni  odluče  da  tko  bolje  odsvira,  taj  će  otići  na  zabavu.  Pobjeđuje  Gorštak,  ali  Divjak  odlučuje  ipak  otići  na  zabavu  preodjeven  u  vilu.

Želeći  spriječiti  Divjaka,  Jeljenka  odlučuje  otići  na  zabavu  preodjevena  u  pastira.

Javlja  se  u  djelu  i  mladi  Zagorko  koji  želi  nači  sebi  vilu,  dok  se  njegova  majka  Stonja  ne  slaže  s  njim.

Kad  se  pojavio  Divjak  na  zabavi  obučen  u  vilu,  prepoznaju  ga  pastiri  i  počinju  se  zabavljati  na  njegov  račun.  Iz  te  situacije  Divjaka  spašava  Jeljenka.  Kad  je  on  obećao  da  više  neće  juriti  za  vilama,  Jeljenka  skida  pastirsku  odječu  i  oni  se  pomiruju.

Svi  su  mislili  da  će  sudci  za  najljepšu  djevojku  odabrati  Dubravku,  a  za  najljepšeg  pastira  Miljenka,  jer  su  oni  od  djetinsta  obećani.  Miljenko  nije  želio  poslušati  Pelinku  i  Dubravku  zadiviti  darom:

"        MILJENKO

Opak  je  način  svim  koji  me  učiš  ti;

ne  daj  bog  s  darovima  k  Dubravci  hoditi;

scijenit  vil  gizdavu  za  ženu  lakomu,

ja  neću  mudros  tvu  poslušat  u  tomu.

K  srcima  časnimi  nije  trijebi  s  darom  it,

ako  uvik  prid  njimi  omraze  neć  dobit.  "  (84  srt.)

No  desilo  se  do  tada  nešto  neviđeno,  sudci  su  odabrali  za  pastira  bogatog  ali  ružnog  Grdana.

"        MILJENKO  SAM

Najljepša  se  vila  daje

najgrđemu  u  prilici!

Ke  ufanje  veće  ostaje

nami,  o  verni  ljubavnici?

Ljubav,  vjera,  služba,  lipost

i  običaji  i  zakoni,  -

sve  bi  zaman:  jaču  kripost

grda  u  zlatu  neman  doni.  "  (96  str.)

No  u  taj  čas  se  umješao  Bog  Lero:

"   Bog  razvedri  Lero  sliku

i,  da  vidi  mladi  i  stari,

nje  lijepu  ljubavniku

u  obraz  jedan  zrak  udari.

Svak  to  uze  za  zlamenje

da  vlas  višnja  to  učini,

da  Miljenko  sadružen  je

lijepoj  Dubravci  a  ne  ini.

Tim  vaskolik  puk  se  uzbuni

i  zavapi  u  sve  glase

da  se  volja  božja  ispuni,

dočim  lijepu  lijepa  da  se.

Iz  ruka  se  tako  ote

Grdanovjeh  lijepa  vila

i  da  komu  cić  lipote

nje  pristoji  ljepos  mila.  "  (101  str.)

Tad  nastaje  pravo  veselje  i  započinje  se  sa  slavljem.  Sve  se  završilo  sretno.  Gorštak  se  najeo,  Divjak  i  Jeljenka  su  zajedno  i  Miljenko  i  Dubravka  sretni  slave:

"        MILJENKO

Evo   uza  me  moga  dobra,

evo  uza  me  moga  blaga,

evo  lijepa,  evo  draga

ku  moj  život  služit  obra!

DUBRAVKA

O  prislatko,  o  jedino

drago  ufanje,  željno  meni!

o  uresu  moj  ljuveni,

noći  moje  sunce  istino!  "  (104  str.)

4.  Lica

DUBRAVKA  -  najljepša  među  vilama,  simbol  dubrovačke  slobode  i                             vlasti:

"    Po  zakonu  dat  se  imaše

lijepa  Dubravka  i  gizdava

sred  Dubrave  komu  naše

u  ljepoti  je  prava  slava.  "  (94  str.)

MILJENKO  -  najljepši  među  pastirima,  simbol  dubrovačkog  plemstva:

"    Miljenko  je  imo  mili

steć  Dubravku  cić  lipote;

nu  se  ukloni  zakon  sili:

grd  ju  pastir  zlatom  ote.  "  (94  str.)

GRDAN       -  ružan  i  stari,  ali  bogat  pastir

LJUBDRAG -  star  i  mudar  čovjek,  kroz  čija  usta  progovara                                 Gundulić  sa  svojim  mislima  i  svojom  filozofijom

DIVJAK      -  stari  satir  koji  je  želio  Dubravku,  oženjen  sa  Jeljenkom

JELJENKA  -  Divjakova  žena,  sve  je  pokušavala  kako  bi  vratila  sebi                           muža

5.  Zaključak

Dubravka  je  najljepši  primjer  rodoljubne  alegorije,  osjeća  se  osjećaj  prirode  i  pjesnikovu  sreću  što  živi  u  slobodi.  To  je  zapravo  punim  značenjem  himna  slobodi,  jer  Gundulić  veliča  slobodu  Dubrovnika  kao  najveće  dobro:

"    O  ljepa,  o  draga,  o  slatka  slobodo,

dar  u  kom  sva  blaga  višnji  nam  bog  je  do,

uzroče  istini  od  naše  sve  slave,

uresu  jedini  od  ove  Dubrave,

sva  srebra,  sva  zlata,  svi  ljudski  životi

ne  mogu  biti  plata  tvoj  čistoj  lipoti.  "  (105  str.)